Emocionalna Inteligencija: Ključ Uspeha i Ličnog Zadovoljstva

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). A šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije.

Šta je Emocionalna Inteligencija (EQ)?

Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji – sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobri odnosi, bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi, tako i okolini.

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija.

Test Emocionalne Inteligencije

Za početak, odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno) na sledeća pitanja:

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim.
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih.
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah.
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem.
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju.
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem.
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid.
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba.
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid.
10. Ponekad se osećam poniženo.

Poželjni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N.

Najvažnije od svega je da budemo iskreni sa sobom i da shvatimo da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije. To se uči.

Zašto je EQ Važnija od IQ-a?

Emocionalna inteligencija je zaista važna, pa se kao takva danas proučava i na fakultetima. Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob.

Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Nauka o Emocijama: Amigdala i Epifiza

Nije loše znati (iako nije romantično) da je za naše emocije kriva izvesna žlezda - amigdala, koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije.

Epifiza ili pinealna žlezda se nalazi u sastavu međumozga, liči na šišarku, ružičaste je boje. Povezana je sa hipotalamusom, amigdalama i drugim delovima mozga, pre svega limbičkim sistemom. Naučnici su utvrdili njen ogroman značaj za razvoj emocija.

Kako Razvijati Emocionalnu Inteligenciju?

Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Potiskivanje unutrašnjih tenzija ili robovanje burnim reakcijama može dovesti do patoloških stanja kao što je depresija, anksioznost, nesavladivi napadi besa, panike, manijakalni ispadi.

Život se sastoji iz prijatnih i neprijatnih osećanja. Za duševno zdravlje važno je umeti održati meru. Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost i veština.

Emocionalna Inteligencija kod Dece

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. Deca posebno mala sastavljena su samo od emocija - to su "sundjeri" koji upijaju osećanja.

Izraz lica roditelja, ton glasa, način govora - nepogrešiva su emocionalna poruka za dete. Ono će odmah prepoznati negativne emocije. Nije dovoljno da ih odrasli prikrivaju, već da ih potpuno eliminišu.

Deca se od malena uče da izražavaju osećanja - neka sopstvenim rečima kažu ono što osećaju: "Ja sam veseo", "Ja sam tužan", "Meni je zabavno", "Dosadno mi je".

Zaključak

Emocije i razum su nam dati kroz dve vrste inteligencije - obe jednako važne za uspeh i sreću u životu. Cilj je da naučimo kako inteligentno upotrebljavati svoju emocionalnost. Razvijanje emocionalne inteligencije može značajno poboljšati kvalitet našeg života, odnosa sa drugima i ličnog zadovoljstva.