Šta se dešava u organizmu tokom gladovanja?

Organizam se hrani namirnicama koje unosimo u redovnoj ishrani. Međutim, ako ne unosimo hranu u roku od tri dana, organizam počinje da sagoreva sve ostatke unetih namirnica. Tada se dešava nešto fenomenalno – telo prelazi na autofagiju, proces u kojem troši sopstvena tkiva kao izvor energije.

Prvo, organizam sagoreva loše, bolesne i odumrle ćelije, uključujući potencijalno tumorske ćelije. Ovaj prirodni mehanizam podmlađivanja se aktivira bez lekova, uz samo malo volje i odricanja. Vitalni organi poput mozga, srca i žlezda sa unutrašnjim izlučivanjem ostaju zaštićeni od štetnih posledica.

Naučna osnova autofagije

Tokom gladovanja, u telu se podstiče izgradnja novih ćelija. Razlog leži u proteinima koji se neprestano razgrađuju i nadograđuju. Aminokiseline, gradivne jedinice proteina, oslobađaju se iz razgrađenih ćelija i ponovo se koriste za izgradnju novih. Ovaj proces je dokazan u brojnim istraživanjima.

Različiti stavovi o gladovanju

Postoje različiti stavovi o korisnosti gladovanja:

• Zagovornici ističu da umereno gladovanje može poboljšati zdravstveno stanje, smanjiti pritisak i povećati energiju.
• Skeptici tvrde da gladovanje predstavlja stres za organizam, posebno za endokrini sistem, koji mora da se prilagodi nedostatku hrane.
• Protivnici upozoravaju da dugotrajno gladovanje može dovesti do gubitka mišićne mase i oslabljivanja imunog sistema.

Intermittent fasting vs. potpuno gladovanje

Mnogi ljudi koriste intermittent fasting (periodični post) umesto potpunog gladovanja. Ova metoda podrazumeva:

• 16 sati posta i 8 sati unosa hrane dnevno
• Jedan dan posta nedeljno
• 24-časovno gladovanje jednom nedeljno

Neki korisnici izveštavaju o poboljšanju energije, gubitku kilograma i boljoj koncentraciji nakon uvođenja ovog režima.

Gladovanje i šećer u krvi

Gladovanje izaziva pad šećera u krvi, što može doneti boljitak naročito kod gojaznih osoba i onih sa metaboličkim poremećajima. Međutim, nagli pad šećera može izazvati glavobolju, vrtoglavicu i umor.

Neki eksperti preporučuju "šećerno gladovanje" – izbacivanje rafinisanih šećera i jednostavnih ugljenih hidrata na 1-2 meseca, što može dovesti do značajnog poboljšanja zdravstvenog stanja.

Religijski postovi i zdravlje

Tradicionalni religijski postovi često nisu istovetni sa medicinskim gladovanjem. Dok neki vernici koriste post za detoksikaciju, drugi ga ispunjavaju nezdravim posnim jelima bogatim ugljenim hidratima i šećerima.

Pravilno sproveden religijski post bi trebao da podrazumeva:

• Smanjenje količine hrane
• Izbacivanje šećera i preradjene hrane
• Povećan unos povrća i tečnosti

Potencijalne opasnosti gladovanja

Iako umereno gladovanje može imati benefite, postoje i potencijalne opasnosti:

• Gubitak mišićne mase umesto masnih naslaga
• Pojava gastritisa zbog dejstva želudačne kiseline na sluzokožu
• Rizik od aktiviranja pritajenih infekcija ili parazita
• Mogućnost pojave poremećaja ravnoteže elektrolita

Saveti za bezbedno gladovanje

Ako želite da probate gladovanje, evo nekoliko saveta:

1. Počnite postepeno – prvo sa 12-16 sati posta
2. Tokom posta pijte dovoljno vode
3. Dodajte limunov sok ili jabukovo sirće u vodu za podršku detoxu
4. Izbegavate intenzivne fizičke napore tokom gladovanja
5. Prekinite gladovanje ako osetite jaku slabost ili vrtoglavicu
6. Posavetujte se sa lekarom pre početka, naročito ako imate hronične bolesti

Zaključak: Umerenost je ključ

Dok postoje izvesni dokazi o koristima kratkog gladovanja, dugotrajno izgladnjivanje može biti štetno po zdravlje. Najbolji pristup je umerenost – izbegavanje prejedanja, redovna fizička aktivnost i balansirana ishrana bogata hranljivim sastojcima.

Bez obzira da li se odlučite za gladovanje ili ne, ključno je slušati svoje telo i prilagoditi ishranu individualnim potrebama i zdravstvenom stanju.