Krzno u modi: Moralna dilema ili stvar ličnog izbora?
Da li je nošenje bundi od prirodnog krzna moralno prihvatljivo? Analiza argumentata za i protiv korišćenja životinjskog krzna u modnoj industriji.
Podeljena mišljenja o nošenju krzna
U današnjem društvu postoji duboka podela kada je reč o nošenju bundi i odeće od prirodnog krzna. S jedne strane, brojne manekenke i poznate ličnosti angažovane su u kampanjama za zaštitu životinja, dok s druge strane bogate dame i dalje paradiraju u raskošnim krznim kaputima.
Kao što jedan komentator primećuje: Za pravu finu bundu treba imati dosta novca, a o tim borcima za prava životinja baš i ne bih nešto mnogo...
Ova izjava oslikava jedan od osnovnih stavova - da je krzno statusni simbol i luksuz.
Međutim, druga strana argumenta ističe: Meni su bunde ružne i kičaste, pa ih ne bih nosila. Ali i da su lepše, ne bih ih nosila jer bi me stalno podsećale na to da je crklo dvadeset nesrećnih živuljki.
Istorijska perspektiva vs. savremene alternative
Istorijski gledano, krzno je bilo neophodno za opstanak: Nekad ljudi nisu imali šta drugo da obuku da bi im bilo toplije - krzno je bilo najbolji izbor. Ali u današnje vreme to nam zaista nije neophodno.
Savremena tehnologija nudi brojne alternative: Veštačko krzno je sasvim prihvatljiva alternativa za one koji žele da nose nešto u krznenom obliku.
Ovo otvara pitanje da li je ubijanje životinja za modu i dalje opravdano.
Eskimima i stanovnicima Sibira se često daje izuzetak: U civilizaciji eskimi i sibirci naravno da mogu i treba da ga nose.
Međutim, za većinu stanovnika umerenih klimatskih područja, krzno je više modni izbor nego nužnost.
Etička dilema: Zašto krzno, a ne koža?
Jedan od ključnih argumenata u debati je pitanje doslednosti: U čemu je razlika u ubijanju životinja za krzno i za ishranu? Da li je licemerno imati stav da je žao ubiti zeca zbog bunde, a ne i zbog guljaša?
Protivnici krzna tvrde da postoji bitna razlika: Tele se koristi u ljudskoj ishrani, a lisica, vidra, hermelin se ubijaju isključivo zbog kože i krzna. I to ne samo da bi se ljudi ogrnuli, već i da bi ukrasili kuću prostirkama.
Pristalice krzna odgovaraju: Šta ćemo sa koznim stvarima? Teleća, ovčija i slična koža - je li ona manje vredna? Zar je jedna činčila toliko slađa od teletine?
Moda, status ili funkcionalnost?
Za mnoge, krzno predstavlja simbol statusa: Volim krzno i kožu, kako u kombinaciji tako i posebno. Nosim to, mada nemam još uvek nešto u kombinaciji krzno+koža.
Drugi pak smatraju da je krzno preživeli modni detalj: Bunde su meni teška kićenost. U stvari, kad se tako nakićure, izgledaju mi kao curani kad krenu da gundjaju po dvorištu.
Neki korisnici ističu da je estetika subjektivna: Nisam ljubitelj krzna, ali poštujem pravo na različitost. Jedna je stvar jakna od teleće kože, druga bunda od polarne lisice.
Okrutnost u proizvodnji krzna
Jedan od najjačih argumenata protiv krzna je način na koji se životinje ubijaju: Životinjice se ubijaju na neki surovi način... za meso ne postoji alternativa, ili je jako komplikovana, za krzno još i kako postoji.
Opisuju se stravični postupci: Najveći broj životinja koje ubijaju zbog njihovog krzna uzgajaju se na farmama gde im preti stravična smrt - gušenje plinom, elektrokucija, davljenje, trovanje, lomljenje vratova...
Pobornici krzna često nisu svesni ovih postupaka: Nisam ih ja odrala pa natakarila na sebe. Kad je u izlogu, znači da je gotova stvar.
Međutim, kritičari odgovaraju: Nisi, ali si kupovinom podržala tako nešto.
Ekološki aspekti i ugrožene vrste
Problem prekomerne eksploatacije divljih vrsta je ozbiljan: Mnoge životinjske vrste su skoro ili sasvim istrebljene zbog toga što se neko setio da bi njihove šare bile hit u modnoj sezoni.
Postoji razlika između domaćih i divljih životinja: Glavna razlika je u tome što su domaće životinje nusproizvod lanca ishrane, dok se divlje ubijaju isključivo zbog krzna.
Trenutno stanje je alarmantno: Imamo oko 16.000 ugroženih životinjskih vrsta. Svakog dana izumre po nekoliko. Procenat ukupnog broja ugroženih vrsta iznosi otprilike 39%.
Lični izbor i društvena odgovornost
Mnogi smatraju da je ovo pitanje ličnog izbora: Ko želi i sebi može da priušti - neka nosi, ko ne voli - ne nosi. Oprečnih stavova je uvek bilo i biće.
Međutim, drugi ističu društvenu odgovornost: Kad bi svi prestali da kupuju krzno, nestalo bi ubijanja životinja radi krzna. To je prost zakon ponude i potražnje.
Kompromisni stavovi takođe postoje: Imam bundu koju sam nasledila, ali je retko nosim. Zatvorenu obuću nosim isključivo kožnu. Dakle, negde sam na pola puta.
Zaključak: Kompleksna dilema bez jednostavnih odgovora
Debata o krznu otvara brojna filozofska i moralna pitanja o našem odnosu prema životinjama i prirodi. Kao što jedan učesnik diskusije primećuje: Ove priče ne vode nikuda - ko voli krzno nosiće ga, ko ne voli - neće.
Međutim, sve veća svest o patnjama životinja i ekološkim posledicama možda polako menja stavove: Ovo je XXI vek u kome je tehnologija izrade veštačkih materijala toliko uznapredovala da nema potrebe za nošenjem životinjskih leševa.
Na kraju, svako mora sam da donese odluku koja je u skladu sa njegovim vrednostima i savesti. Kao što je neko mudro primetio: Uvek ću pre da se borim za prava čoveka, posebno žena, nego životinja. Ali borba za jedno ne isključuje brigu za drugo.